Termoregulacija

Budući da su ljudi u velikom delu sveta izloženi čestim promenama temperature okoline, naše telo je prilagođeno održavanju stalne temperature organizma. Posedujemo razne metode za održavanje unutrašnje telesne temperature na normalnom nivou od oko 37 °C, kao što su - zavisno od temperature okoline - sužavanje i širenje krvnih sudova, znojenje, drhtavica, pojačan osećaj žeđi i neki drugi mehanizmi prilagođavanja.

Sposobnost održavanja stalne telesne temperature uprkos promenama u temperaturi okoline naziva se termoregulacija.
Tokom letnih dana suočavamo se sa ekstremno visokim temperaturama vazduha, a situacija je još nepovoljnija ako ne duva vetar i ako je vlažnost vazduha visoka. Dolazi do opasnosti od zakazivanja mehanizama kojima se naš organizam brani od visokih temperatura.

Toplotni udar u moderno doba

Zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja koji se odvijaju poslednjih decenija došlo je do velikog porasta učestalosti toplotnog udara. Štaviše, smatra se da je izlaganje visokim temperaturama okoline uzrok većeg broja smrtnih slučajeva od svih ostalih vremenskih nepogoda zajedno. Povećanom izgradnjom i naseljavanjem gradova velik deo stanovništva živi u okolini bez zelenila podložnoj visokom zagrrevanju, koje se zadržava i tokom noći i posebno je neprijatno ako je istovremeno prisutna visoka vlažnost vazduha. Potrebno je imati na umu da veliki broj osoba nema na raspolaganju klima uređaj. Zahvaljujući brojnim faktorima rizika, negativni trend povećanja učestalosti toplotnog udara mogao bi se nastaviti i u budućnosti.

Produženje životnog veka dovelo je do povećanja udela starijih osoba u populaciji, koje su podložnije toplotnom udaru, pre svega zbog toga što često boluju od poremećaja kardiovaskularnog sistema, slabije unose tečnost i uzimaju određene lekove koji mogu uticati na hidrataciju organizma i na termoregulaciju.
Upotreba alkohola i opojnih droga negativno utiče na metabolizam i funkciju autonomnog nervnog sistema, a potrebno je dodatno biti na oprezu ako osoba ima visoku temperaturu povezanu s infektivnim stanjem ili kožni poremećaj koji dovodi do oslabljenog znojenja.

Deca su posebno osetljiva na visoke temperature i lakše se pregrejavaju nego odrasli zbog same svoje fizionomije i nedovoljno razvijene termoregulacije.
Njihovo telo produkuje više toplote po kilogramu telesne mase zbog višeg bazalnog metabolizma. Površina tela je veća u odnosu na masu zbog čega lakše absorbuju veću količinu toplote tj. lakše se pregrejavaju u sredini sa visokom temperaturom. Kod dece postoji manji volimen cirkulišuće krvi. Manji je broj znojnih žlezda nego kod odraslih tako da se manje znoje. Deci je potrebno više vremena da se adaptiraju na promenu temperature spoljašnje sredine. Potreban je nadzor odraslih da bi uneli dovoljnu količinu tečnosti i da bi se adekvatno rehidrirali u uslovima sa visokim temperaturama. Ne mogu sami da pobegnu od nepovoljnih uslova okoline. Nerođene bebe su takođe u riziku od izloženosti visokim temperaturama koje mogu izazvati komplikacije na porođaju (malu porođajnu težinu, preveremeni porođaj čak i mrtvorođenje).

Reakcija organizma na vrućine

Ljudi su razvili brojne mehanizme za obranu organizma od ekstremnih temperatura okoline , ali i oni se mogu iscrpiti i zatajiti. 
Kada je spoljašnja temperatura visoka dolazi do pojave znojenja, koje ima funkciju hlađenja organizma. Međutim, pritom se iz tela gubi tečnost i elektroliti, a zbog intenzivnog znojenja može doći do pojave osipa na koži, toplotnih grčeva i toplotne iscrpljenosti. Iako su neugodne, ove pojave u pravilu ne zahtevaju lekarssku pomoć ako se povuku unutar otprilike sat vremena od nastanka. Manifestuju se grčevima u mišićima, mučninom, nagonom na povraćanje, osećajem malaksalosti, razdražljivošću, ubrzanim pulsom i ubrzanim disanjem. U određenim slučajevima može doći i do kolapsa (nesvestice).

Za vrijeme leta česta je i pojava sunčanice, do koje dolazi kada se osoba kreće nepokrivene glave po jakom suncu. Tada dolazi do širenja krvnih sudova oko mozga i pregrejavanja samog moždanog tkiva. Uz već navedene simptome izlaganja visokim temperaturama, sunčanica se može manifestovati i ozbiljnijim poremećajima svesti. Potrebno je imati na umu da se sunčanica može javiti već nakon samo nekoliko minuta izloženosti jakom suncu.

U slučaju pojave nekih od simptoma koji prate izloženost velikim vrućinama, potrebno je reagovati  sklanjanjem sa sunca u hladovinu i uzimanjem većih količina tečnosti  radi njene nadoknade ,najbolje obične hladne vode, a u slučaju izraženijeg gubitka tečnosti i elektrolita znojenjem , pijenjem zasoljene vode ili drugih izotoničnih napitaka. Pomoći će i tuširanje mlakom vodom, a u slučaju pojave toplotnih grčeva i lagana masaža zahvaćenih mišića. Iako su često neugodni, ovi simptomi po pravilu ne ostavljaju dugotrajne posledice na organizam. Ipak, u određenim slučajevima glavobolja i osjećaj iscrpljenosti mogu potrajati i nekoliko dana i tada se preporučuje javljanje liječniku.

Simptomi toplotnog udara

Toplotni udar je opasna komplikacija dugotrajnog izlaganja organizma vrlo visokim temperaturama okoline . Ovo stanje može biti opasno po život jer dolazi do prestanka funkcionisanja mehanizama za održavanje termoregulacije pod kontrolom autonomnog nervnog sustava. Budući da organizam više nije u stanju sniziti tjelesnu temperaturu na fiziološku razinu, tjelesna temperatura može prijeći 40 °C. Ovako visoka tjelesna temperatura može dovesti do oštećenja vitalnih organa kao što su mozak, srce, jetra i bubrezi, poremećaja zgrušavanja krvi i prestanka funkcije imunog sistema, što sve rezultira višestrukim zatajenjem organa i smrću.

Toplotni udar može se razviti postepeno, ali može nastati i iznenada. Dijagnoza toplotnog udara pre svega postavlja se na osnovu podataka o izlaganju visokoj temperaturi okoline, prisustva poremećaja funkcije nervnog sistema i povišene telesne temperature.

Toplotni udar se po pravilu manifestuje simptomima kao što su telesna temperatura iznad 40 °C bez prethodnog izlaganja velikom telesnom naporu, jaka glavobolja, nesvestica, smušenost, crvena i vruća koža, bez pojave znojenja. Osim toga, u velikom broju slučajeva prisutni su i mučnina i povraćanje, grčevi, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje.

Lečenje toplotnog udara

Ako se nađete pored osobe za koju posumnjate da je žrtva toplotnog udara, potrebna je vaša brza reakcija. Potrebno je reagovati bez odlaganja jer nelečeni toplotni udar može dovesti do trajnih posledica, pa čak i smrti. Budući da toplotni udar često zahteva lekarsku intervenciju kako bi se isključilo oštećenje organa i kako bi se pružila stručna medicinska pomoć, odmah pozovite hitnu pomoć, a u međuvremenu sami pružite pomoć oboleloj osobi.

Unesrećenoj osobi pomoći ćete tako što ćete je ohladiti na bilo koji dostupan način. Unesite osobu u klimatizovani prostor i po potrebi skinite s nje suvišnu odeću. Ako ste u mogućnosti, istuširajte osobu u mlakoj vodi, a pomoći će i stavljanje ledenih obloga na glavu, vrat, pazuhe i prepone. Uperite ventilator prema telu kako bi strujanje vazduha maknulo sloj toplote sa kože oboleloga.

Ako je osoba pri svesti, dajte joj da pije hladnu tečnost, najbolje vodu ili izotonični napitak. Ako je osoba bez svesti ili ako povraća, postavite je u bočni položaj kako se ne bi ugušila. Pratite telesnu temperaturu obolele osobe toplomerom i nastavite hlađenje dok temperatura ne padne na normalnu vrednost oko 37 °C.

Prevencija pojave simptoma toplotnog udara

Za vreme letnih vrućina najbolje je izbegavati izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti i visokim temperaturama. 
Redovito pratite vremensku prognozu i prema njoj planirajte boravak u prirodi, putovanje i slične aktivnosti.
Koliko vam situacija dopušta, dane kada vladaju velike vrućine provodite što je više moguće u hladnim, po mogućnosti klimatizovanim prostorima. Oblačite se lagano, a po mogućnosti na glavi nosite kapu ili šešir.
Pijte dovoljno tečnosti kako biste izbegli dehidraciju - bilo bi idealno da sa sobom uviek nosite bočicu s vodom.
Izbegavajte konzumiranje alkoholnih pića jer ona mogu povećati izlučivanje mokraće i proširiti krvne sudove, što povećava osetljivost organizma na visoke temperature.
Pripazite i na ishranu; leto je vreme kada se jede lagana hrana, a obroci treba da budu biti manji.
Izbegavajte teže fizičke radove u prostorima koji nisu adekvatno klimatizovani.
Uz malo pažnje moći ćete izbeći većinu neugodnosti koje sa sobom donosi većini ljudi, uprkos svemu, omiljeno godišnje doba.

UNICEF- How to protect children from extreme heat? video